Фотографија корисника Valentina Novković

“približi usne,
udahni sasvim duboko,
pa pogasi svoje
žute i bele sveće
prethodnih osećanja,
i čekaj malo sama
u mom mraku… ” R. P.

U odbrani

Vučem dan na lakovanim
potpeticama, pitaš me
kako mogu pričati ljudima
o bežanju pred licem ljubavi
i sakriti budnost saznanja

da nisam

platno tvog oka.

Mi imamo čudne pristupe
nežnosti, ja sporo prevrćem boli
da mi duže traju, kroz njih tvoje
nikotinom izjedeno ždrelo poprima
ukus vanile. Zajmim te od sutra
da preživim mrak na zupcima
bez ulova.
I čekam da krevet postane
jedro za plovdbu mrtvim morima.
Ti, skitalicama ne odolevaš,
u mrak se odlivaš i ćutiš me
sa mrzovoljnim udarima vode
na pristaništu.
Isuviše zemlja za tvoje vetrove
posrćem kao nepobeđena mušica
uporno se oko čaše vrzmajući.
Imena nemogućnostima dajem,
zvučna, nedosećajuća, ljepljiva
poput laži da ovakve nema u kraju
početka kojim se podičili nismo.
Kao da ne boli, kao da me ne briše
sa naličja ženstvenosti tvoja ispružena
ruka u odbrani od dodira.

Valentina Novković

Meni


 

Фотографија корисника Valentina Novković

Fotografija Stefan Stojanović, Vlasina

Svodove otvorenog teatra

nikad mi nisi obećao,

ni mreškanje reke Ra

kasnije drugim imenom nazvane.

Tvoja je snaga u ruci

kojoj nedostaje treća kost,

neprestano u nežnosti izrasta.

Nisi se dotakao slavnih gorja,

ni stihova bonvivana kojima

je očaj cvet u reveru-znak

raspoznavanja.

Ti si testiji naprsloj, pragu oronulom

i meni, na tremu čekajućoj,

sebezaveštao, pod temenom

otočenu svetlost noseći.

Zamka

Darivanjem lažnih
korala i polomljenih
naušnica koje ćeš,
obećavao si, popraviti
da se njima pohvalim,
prerastao si me.
Poput iznošenih patika
i lopte krpenjače.
Možda sam i sebe
tvojim očima gledala
u danima kada mi se
glas tvom uhu u
krkljanje pretvorio,
a ja pomno kovala
reči koje bi me što
jasnijom oglasile.
Zaobišao si me kad
sam se umnožavala
da ti pogled susretnem,
natkriljivala sve uzvišine
tvojih interesovanja
noseći u mislima
zgužvano obećanje
da ćeš mi strah iz
očiju ukrasti, a ja te time
u trajanju zapečatila.
Neprimetno si zid od
trivijalnosti pred molitvama
podigao, nehajno, kao
da mašeš pticama odbeglim
sa krovova gde zamke spavaju
pod gnezdima skrivene.

Uprkos crvenilu dana

Nemaš ti dovoljno makaza,
ni reziva da ovo nesraslo
iskoreniš tkivo.
Ni poganog jezika da mi
molitve ogadiš.
Meni je zmija u srcu zaspala
da me od tuđeg otrova
sakrije, snaga korenje
darila da takve ni blizu
ne pustim.
No, da kljakave krvi crne
dok im pred nosom oprost
mandale.
Nemaš ti dovoljno zamki
da mi krilate prste zarobiš.
Meni je majka uspavanku
pevala na odranoj koži
grehova sopstvenih,
te se samo trnokaplji
šaptajem kolenim.

Okoštalo

Pregrada kojoj nedostaju slike,
sebičluk ih je
prikrivanjem zarobio.
Osmeh i obrise te čudne,
od svetla skrojene, haljine
u postavu izdržljivosti
sam ušila.
S vremena na vreme,
opipam šavove
u strahu da se ne oparaju.
Šta bih sa davnašnjom sobom
u krojevima tesnim?

Nisi verovao,
obruč sam niz odlazeće pustila
podjednako čvrsto kao pri
darivanju, odsekla vlasi da se
dodirom ne zarobe.
Redak sam prkos kad u sebi
okoštam.

Dosećanje

Ako se dosetiš, a nisi sklon,
zatećićeš me u mnogoljudnim
trans kloparalima u kojima se
dlanovi predviđanjima opiru,
kap se dubinama migolji.
Zajutriš li sa konjima jezerašima,
nozdrve ćeš mnome ispuniti.
Ćutna sam ti jednost međ’
žamorima, slovom naslovljena
na pragove pogrešne.
Može me spas’ti samo
jednaka raspoređenost koraka
koje si ka meni načinio.

Pupčanik

К счастью или к несчастью, в нашей жизни не бывает ничего, что не кончалось бы рано или поздно.(Чехов)

Dolazila sam kradomice
od sopstvenih prepreka.
Nadilazile sumnje čiji je
vodostaj prevazišao
sve brzlopleto postavljene
brane (za slučaj pokleknuća).
Čekao si me sa ključem u
očima, a ja sam se s mukom
provlačila na zadnja vrata
da doskočim dokonim
posmatračima života.
Negde su lajala nedostajanja,
negde su zalivali neizniklo,
dok je voda previrala preko
slivnika, a jutra su snežila
budućim odlascima, jednom
kad sam presekla pupčanik
agonije kojom smo se hranili.
Danas te kroz priče
nepostojećeg hranim
zalogajima podsećanja
da se mogla sagraditi
kula od ugaraka i kostiju.