Imam savest kucavicu
kao opomenu na neučinjeno,
ragastov nikad postavljenih vrata
jer, plakalo bi nebo da ga čojom odenem.
Sećanja u vlasti neumoljivosti
i jedan uzdah kao olakšanje.
Pod žaruljom bivših ljubavnika
kovitlaju se sumnje u netaknuto.
Jutros sam boli zglobovite
od trunja očistila,
nepohodom drumova napetih
bridi mi koračje.
Nesnađena 