„Španac“ vijuga niz ulicu, malo-malo pa nešto škljocne, putnici prate taj neujednačeni ritam mrzovoljni, namršteni. Cim levo, cim desno. Ulazi stariji Rom sa harmonikom. Širok, bezubi osmeh. Odmah pored vrata nalazi slobodno mesto, seda i kreće parada nevešto odsviranih tonova koje raštimovani mehovi jedva prate. Oglasi se i pevač:
„Nisam te se nagledoooooo, nisam te se najubijoooooo“ odzvanja promuklo u sasvim drugačijem tonalitetu od muzike.
U jednom momentu se čuje zvono mobilnog telefona. Pevač prekida pesmu, glavom se naklanja prema auditorijumu.
„Alo, bre, jesam rek’o da me ne zovete dog radim. Aha, bre krenuo sam sas nju, šta? Ne čujem te, ma rek’o sam tuj ću posle, ajd zdravo!“
U znak izvinjenja sleže ramenima dok se putnici prave da ne primećuju, gledaju kroz prozor posvećenošću ljudi kojima je zaprećeno smrću ako jedan milimetar pomere glavu.
„Ja nikad u životuuuuu pijanac nisam bijooooo…“
Opet se oglasi zvonjava telefona. Rom prekida pesmu i nervozno se javlja:
„Koje ‘oćeš, budalo, ne mog dradim od teb’, bre! Rek’o sam , tuj ću pevam posle, ni ovuj nes’m završijo“
„…al opila me tvoja lepotaaaaaaa, k’o vino da sam pijooooooo…“
„Alo, bre. Nedžmina, ako si još koj put pozoveš, ni rođena majke ne te pozna, kaka rocka nixis! Će ostaneš bez večeru!“
Izgleda da je ovo poslednje imalo najviše efekta na Nedžminu, te poziva više nije bilo. Pevač je nastavio u istom ritmu dovršivši više puta prekidanu pesmu, a onda je nastavio sa onom za koju ga je žena više puta pitala da li je otpevao.
„ …ako kaže kako grešiš…. Ciganin je al’ najlepšiiiiiiiiiii…“
Kad je završio sa repertoarom obratio se putnicima:
„Poštovana audicijo, izvinjam se na ovo pretumbavanje. Hvala“
Jedan čupavi momak koji je sve to posmatrao sa simpatijom, dobaci:
„Repeticio est mater studiorum“
Rom ga pogleda i zaključivši da se momak sa njim slaže reče:
„Fala, bato!“
Zatim krenu da skuplja novac. Ljudi se nisu nešto otvorili, pa je izgledalo da će, bez obzira na sve savete u vezi sa repertoarom Nedžmina ipak da ostane „bez večeru“.
Nesnađena 
Eh.. gde se njega seti 🙂
prvo sam se smej’o, posle nije bas da mi je doslo da placem al’ tu… ova zadnja recenica. A isto je tako jedan Buba Diop mali svojevremeno u 31 pevo sa harmonicetom nekim plasticnim ” Tiiiiii meneeeeeeeee, tiiiiiiiiii meneeeeeeeeeee, ne voliiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiis”… nadam se da je porastao u medjuvremenu
Da, da nije tužno bilo bi smešno 🙂 Mogu misliti kako je to zvučalo, verovatno piskutavim glasom, van tonaliteta 🙂 Pitaj Boga, šta li je sada sa njim…